Note #997 I’m not sure how we’ve met. Actually I don’t quite remember the day we’ve separated. You know those random days you can’t refer to? No rain, no tears, no sadness or relief. Nothing. Random day. No words of any kind. We just grew apart I guess. Drifted away. Or something.
Zamisli Iako nisam nikad bio veliki fan Đuleta i Van Gogha, nekako me ovo (previše) podseća na njih. No dobro, i to je deo odrastanja.
Neka druga jutra I dalje te sanjam. Dodir pod kojim trepere sazvežđa na tvom telu u savršenom rasporedu mladeža, i miris tvojih koraka u igri koju dobijaš. Pitanjima prkosiš prstima na mojim usnama, a poneki poljubac koji zaluta najbržu misao zaustavlja. Žene pamtim po jutrima, jer u noćima tražim samo zaborav. Našu noć i dalje sebično čuvam u […]
