in Krupan biznis, Pišem

Kraj puta

Ili ne.

Posle 5+ sati provedenih u šumi, sa prijateljima (i medvedima kako nam je kasnije objašnjeno), imate dovoljno vremena da razmislite o nekim detaljima koji su vam ispunili život, u mom slučaju dan, ili kako već.

Ne koristim reči kao „sudbina“ i ne verujem da „neko to od gore vidi sve“, ali prvi put mogu da kažem da sam se pomirio sa činjenicama i odustao od zacrtanog plana.

Zašto?

Kada vam dan počne tako što glavom udarite u zid, ali doslovno, sled nemilih događaja nekako dođe kao logičan nastavak, iako to ne želim da priznam.

Pucanje gume u sred ničega, 50+ kilometara daleko od svega, u subotu uveče, i činjenica da nemamo rezervnu gumu.
Obije vam se to o glavu, odzvanja neko vreme serija pitanja u glavi, da li ići dalje i protiv svega što vam se desilo, ili jednostavno prihvatiti sudbu i odustati.

Hvala ekipi Renault Srbija i Hrvatska, hvala HAKu, hvala ljudima koji su u tih 5 sati prošli putem (zapravo samo njih dvoje) i pokušali da pomognu.

Verujem da sam ja glavni faktor u jednačini života i retke su situacije kada prihvatam i mirim se sa činjenicama.

Odustali smo od puta, to je to.

Na sledeći put krećemo spremniji i odlučniji, jer sreća prati hrabre 😉

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.