in Krupan biznis, Pišem

Kraj puta

Ili ne.

Posle 5+ sati provedenih u šumi, sa prijateljima (i medvedima kako nam je kasnije objašnjeno), imate dovoljno vremena da razmislite o nekim detaljima koji su vam ispunili život, u mom slučaju dan, ili kako već.

Ne koristim reči kao „sudbina“ i ne verujem da „neko to od gore vidi sve“, ali prvi put mogu da kažem da sam se pomirio sa činjenicama i odustao od zacrtanog plana.

Zašto?

Kada vam dan počne tako što glavom udarite u zid, ali doslovno, sled nemilih događaja nekako dođe kao logičan nastavak, iako to ne želim da priznam.

Pucanje gume u sred ničega, 50+ kilometara daleko od svega, u subotu uveče, i činjenica da nemamo rezervnu gumu.
Obije vam se to o glavu, odzvanja neko vreme serija pitanja u glavi, da li ići dalje i protiv svega što vam se desilo, ili jednostavno prihvatiti sudbu i odustati.

Hvala ekipi Renault Srbija i Hrvatska, hvala HAKu, hvala ljudima koji su u tih 5 sati prošli putem (zapravo samo njih dvoje) i pokušali da pomognu.

Verujem da sam ja glavni faktor u jednačini života i retke su situacije kada prihvatam i mirim se sa činjenicama.

Odustali smo od puta, to je to.

Na sledeći put krećemo spremniji i odlučniji, jer sreća prati hrabre 😉

Tekstovi na email?

Ukoliko želiš da pratiš šta pišem mogu da ti pošaljem nove tekstove na email.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.