Večeras urlaju u meni
već dobro poznati trenuci nemira.
Dok u mraku čekam svog dragog neprijatelja,
do noktiju, u grču, osećam da gubim ovu noć.
U nozdrvama miris ponoćnog, dubokog mraza,
a u ćošku oka čigra koja suzu čeka.
Ujed iskonskog, čistog straha u stomaku
otkucava svaki treptaj mog čekanja.
Ovo je noć u kojoj mi grmljavina misli slama um,
i sve što želim je tišina i zaborav.
I noćas ratujem sam.
