in Čitam, Citiram, Pišem

Da budem iskren, nemam ni najmanju predstavu šta se desilo koje kobne noći, niti ko je u pravu, a ko u krivu zadnjih 500 godina. Sve što sam pokušao da razumem razuverilo me je da postoji i jedna trunka razuma na ovim prostorima.

Ono što bih voleo da svi vidimo, i da, na nekom kraju ili početku, pojmimo kao realni problem, su neke reči, ne tako nasumično napisane, koje dublje i iskrenije govore, umesto svih nas.

Njegova umetnost je ostavila pismo jednoj generaciji koja nosi tragove sećanja i bore zaboravljenih ratova.

Dobro jutro Srbijo.

Na ovim prostorima sve se pokriva fantastičnim izgovorima kojim se svako pokolenje pravda onim sledećim i tako u nedogled. Obično se radi o tragedijama koje nam se dešavaju, a koje nekad i priželjkujemo samo da bi navukli, ili zadržali taj korotni oreol mučenika, tragičara i večitih gubitnika.

Žarko Laušević ~ Godina prođe, dan nikad

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.