Praznina ljudske mudrosti, dan i čas, kao nemi. U gostu tražim spas, svaki prijatelj bledi. Istina k’o strah samnom sêdi, čini se da gubim i sebe i dah. Svaki dan se vije u meni je mrak. K’o da sutra dišem i nema me sad. Znam da tonem, čeznem, za njom kao tad.