Šetao sam. Prstima sa mirisao male tajne uvojaka ispod njenog uveta. Zalasci sunca u njenim očima tražili su poljupce po njenom vratu. Strast i rosa na njenoj koži otkrivali su reljefe u svakoj pori i bili čitav naš svet. Šetali smo do jutra. Došlo je proleće.

Danas sam umro. U sebi čuvao sam tuđe savete, besmrtne pobede i sećanja slavna. Danas ništa. Niko. Šator za dvoje i šuma. I nada u malom. I suza. I seta. I ljubavna priča koja guta prizore prazne. Njeni topli prsti ljube me, njene usne, modre, kaju se… I da li smo bili, I da li […]