Odavno Odavno već čeznem za jednom pesmom, stihova teških, odore mračne, čeličnog daha. I snevam njene ruke hladne. Osećam ukus umora, borbi, na njenim usnama, čujem u svojim danima. I živim móre, ispijene strasti boli. Čizmom očaja gazim svaki dan, svaki sat besmislenih patnji. Pesmo moja olovnih reči, tešim te stihom stravičnih pobuda, dok u meni […]
Leptir Od čudnih pisaca, u nadi, čitao sam redove razne, nudili mi emotivne vekovne zablude, neshvaćene neistine ljubavi i motiva. Sedim sam, svoje pesme njenim glasom ječim, bledim osećajima trudim se da zalijem pustinju setnih noći, mirisa sećanja. U njenom dahu ipak osećam da postojim, mirisom čežnje slike gube smisao pod trenutkom. Na početku more budim […]
Ljudi smo valda Dok je dobre volje, dobrih namera, nijedan se čovek, pa i nečovek ne mora bojati sutrašnjeg dana i gneva ljudskoga, jer gnev taj je mračniji i teži od gneva Božijeg…
Eto baš Mož’ da bije, da se trese, da se razne glupo bitne stvari dese. Ja se nekak’ budim s nadom da će nada biti draga, jerbo volem jednu malu, i sad jebig’ mani šalu! Nije šala već je zbilja, ta mi mala mlogo prija. Nikad ne znam naći reč da joj ljubav u lice šmekerski šapnem, […]
