Mož’ da bije, da se trese,
da se razne glupo bitne stvari dese.
Ja se nekak’ budim s nadom
da će nada biti draga,
jerbo volem jednu malu,
i sad jebig’ mani šalu!
Nije šala već je zbilja,
ta mi mala mlogo prija.
Nikad ne znam naći reč
da joj ljubav u lice šmekerski šapnem,
i da saspem, i da budem baja.
Al’ vam kažem da je ‘davno
to već strava,
i da grmi i da seva,
da se strada i da često boli…
Priznam sada da je sevdah
kad se voli…
Od kad volem samo nju
često lebdim k’o u snu,
tol’ko često
da sa nikim ne bi menjo tak’o mesto.
