Razapet na lomači svih svojih poroka, gledam bledu sliku čoveka zaboravljenog između svetova. Istrošene usne kriju pogrešne reči, žene, i jecaju za oproštaj, a suze polomljenog pogleda znaju da je kraj. Tvoje reči urezane u svaku misao, i tvoje suze u noćima čaše bez dna, u kojima gasim ono malo od života što je ostalo. […]
