in Čitam, Citiram, Slušam

Majstori u kući

Majstore zatekoh
na krovu stare kuće,
menjaju slomljen crep.

Majstori na krovu,
majstori unutra…

Majstori, majstori
ko vas je zvao?

Zašto dirate moj crni krov,
na kojem stoji roda bela,
na kojem raste trava kudrava,
moj krov u podnožju dugog veka?

Zašto ste mi kuću zauzeli?

Zašto ste napali
čekićima, ekserima,
četkama, bojama?

Majstori, majstori
izlazite, pustite me
da sam kuću uređujem.

Ne čuju oni…

Ukucavaju moje kosti,
farbaju mojom krvlju,
iznose iz mog srca
nameštaj stari,
nepodnošljivi majstori.

Njih trideset na mene jednog…

Doći će kažu čuven gost,
loviće maglu po šumarcima,
sa tvojom će se kućom sudariti,
mora da bude kao iz bajke.

Evo tebi ogledalo,
češljaj smeh u njemu,
lice ti je poduprto
železnom tugom.

Majstori, majstori
šta ste učinili…

To nije moja kuća,
to moj gost nije
to više nisam ni ja…

Scena iz filma Majstori, majstori, gde Aleksandar Berček interpretira tekst Majstori u kući, Aleksandra Sekulića.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment