in Pišem

Raspadanje

Raspadam se na beskonačne nespojive komade.

Pokidana stakla izgubljenih misli, želja, ideja i života
usecaju se duboko u sirovo meso.

Ne zarastaju, žuljaju, seku,
svaki pokret i svaki dan.

Krvari smrt iz dlanova
kojima si se, tako sigurno,
držao za ovaj svet.

Zaboraviš bol i plač.
Utrneš i umireš iz daha u dah.

Umireš bespomoćno svaki dan
dok u duši neumorno spava strah.

Istovremeno se nadaš, plašiš i pitaš gde je i kad je kraj.
I pitaš se, i plašiš se. I, nadaš se.

Tekstovi na email?

Ukoliko želiš da pratiš šta pišem mogu da ti pošaljem nove tekstove na email.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.