in Pravim se pametan

Danas, kada svi negde žurimo kroz život kao u pesmi Ivana Gavrilovića „200 na sat“ i nemamo vremena ni za sebe, a kamoli za druge, mislim da je dobra kafana jedno od gradskih mesta na kojima sve to može da stane, da dobijemo vreme da razmišljamo o svemu što skoro neprimetno prolazi pored nas.

Nedavno sam negde nekome odgovorio kako ja vidim kafanu: Meni je kafana neki mali kutak u kome svi moji nemiri nađu pravo mesto, ili bar tako nekako 🙂

Šta je merak?

Postoji hiljade prevoda, ispričanih priča, ali svaka u sebi nosi jedan lični pečat, tako da ma koliko čitali o meraku nećete znati šta je. Dok ga lično ne doživite.

Prijateljica iz Vojvodine, gde je sve ravno, ja bih rekao i prilično meraklijski sa svim tim specijalitetima tog kraja, godinama od kako je u Nišu pita da joj objasnimo značenje reči. Nismo ni pokušavali.

Jednog popodneva dolazi sa osmehom na licu i kaže: sad znam šta je merak.

A mi nećemo ulaziti u detalje.

Da li merak nema cenu?

Zavisi od čoveka do čoveka, kao i sve ostalo u životu, odnosno koliko mu se čovek pokloni i ko kime upravlja.

Ono što sam ja video i doživeo u svojim kafanskim putašestvijima za poslednjih 15ak godina, mogu da kažem da Nišlije, i generalno južna pruga, itekako znaju za merak i da merak cenu nema.

Retki su delovi Srbije gde možete ljude zateći u kafani za sva tri obroka, od doručka do večere, i što je još lepše u celoj priči, videti ih da izlaze iz kafane kao gospoda, a ne četvoronoške ili sa 6 kumova.

Kad jednom sednemo u kafanu, vreme postaje prilično relativan pojam koji nikako više ne utiče na nas.

Koliko je to u parama?

Nekad je bilo više, danas je svakako manje, jer, razumljivo, nema se vremena kao nekad 🙂

Iako sam celog života u privatnom sektoru, novce za kafanu i merak nikad nisam žalio i uvek mi se nekako to višestruko vraćalo kasnije u životu. Sećam se nekih računa gde je ceh bio kao da je svako od nas imao Lepu Brenu za 4 osobe. Danas možda nemamo vremena za Lepe Brene, ali svakako kad se družimo niko od nas ne pita za cenu, jer koliko para imamo toliko ćemo da se gostimo.

Ali ako se kafana proširi sa ostalim ugostiteljskim objektima, novci koje južnjaci troše na merak niko ne zna odakle dolazi, ili bar ja ne znam kad krenu da se spominju milionski dnevni pazari.

Svako ima neko svoje „teranje“ na kafanu ili neki drugi merak, pa tako i ja.

Nije merak jedna žena, tj. samo kafana

Ja sam merak upoznao kroz kafanu, ali to nije jedini merak koji poznajem, pa ostavljam vama na volju da istražite sve vaše meraklijske porive i da pametno uživate u njima.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.