in Pišem

Kad živiš sam

Ne postoji dan,
to je samo privid između jave i sna.

Nema dna, dubina je strah,
a osećaj da padaš te nikad ne napušta.

Voliš sve, ili nikoga,
i svaka ljubav na tom putu je pogrešna.

O čemu god da razmišljaš kurva je sudbina,
ona prava je pogrešna ili drugom poklonjena.

Ti si zaborav, pamte te samo senke
na putu do večnog sna.

I ne znam odakle znam,
gde su zakrpe za život koje napravi dan,
i na kraju, zašto od mene odustaje san.

Imaš svoje mišljenje na ovu temu?

Comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.